Da li multitasking zaista daje bolje rezultate?

U vreme mobilnih telefona, društvenih mreža i neograničenih obaveštenja i notifikacija, multitasking, (odnosno, prevod na srpskom bi bio "obavljati više radnji u isto vreme") se često smatra veštinom koju treba savladati i pohvalno je biti dobar u tome. Mnogi učenici pokušavaju da istovremeno prate predavanje, dopisuju se s drugarima i proveravaju društvene mreže. Međutim, istraživanja u oblasti neurobiologije i kognitivne psihologije pokazuju da multitasking nije samo neefikasan, već može biti i štetan za naš proces učenja i pamćenja. 😌

Zašto multitasking tokom učenja i na časovima ne funkcioniše?

Naš mozak nije dizajniran za obavljanje više različitih stvari u isto vreme. Kada pokušavamo da obavljamo više zadataka istovremeno, mi zapravo brzo prebacujemo pažnju s jednog zadatka na drugi. Ovo prebacivanje ima svoju cenu:

* Svako prebacivanje zahteva vreme i mentalnu energiju, što smanjuje ukupnu efikasnost.

* Kada je pažnja podeljena, veća je verovatnoća da ćemo napraviti greške.

* Multitasking često rezultira površnim razumevanjem onoga što čujemo ili čitamo, umesto pravim učenjem i razumevanjem suštine.

* Konstantno prebacivanje pažnje s jednog na drugi zadatak iscrpljuje naše kognitivne resurse, što dovodi do bržeg mentalnog umora.

Prednosti fokusiranog učenja

Nasuprot multitaskingu, kada se fokusiramo na jedan zadatak i posvetimo se učenju, to nam donosi brojne prednosti:

☆ Kada se potpuno posvetimo jednom zadatku, možemo dublje prodreti u materiju i bolje je razumeti.

☆ Fokusiranost pomaže u formiranju jačih veza u našem mozgu, što olakšava dugoročno pamćenje informacija.

☆ Duboka koncentracija omogućava nam da pravimo nove veze između ideja, i tako podstiče kreativnost.

☆ Iako se može činiti da multitasking štedi vreme, fokusirano učenje je zapravo efikasnije dugoročno.

Kako postići fokusiranost tokom učenja?

Prelazak sa multitaskinga na fokusirano učenje može biti izazovno, ali sledeći saveti mogu pomoći:

1. Eliminišite sve što vas ometa: Na primer, isključite obaveštenja na telefonu i računaru tokom perioda kada učite. 💬

2. Koristite tehniku Pomodoro: Radite fokusirano 25 minuta, zatim napravite kratku pauzu od 5 minuta, i to ponavljajte.

3. Napravite sebi odgovarajuće okruženje: Pronađite tiho mesto za učenje, gde imate sve što vam je potrebno, da ne biste morali da ustajete i tražite olovku, vodu ili nešto drugo.

4. Ugasite telefon i aplikacije na računaru tokom privatnih časova: Ako ste na privatnom času sa nastavnikom, i to onlajn, onda osigurajte da vas ništa neće ometati dok učite sa svojim nastavnikom. Svaka mala poruka ili zvono može poremetiti vašu pažnju i probuditi nestrpljivost. 🔔

5. Postavite jasne ciljeve: Pre početka učenja, odredite šta želite postići tog dana i ne odustajte dok to ne završite.

6. Koristite aktivne tehnike učenja: Umesto pasivnog čitanja, pokušajte sa beleškama, ponavljanjem naglas ili crtanjem dijagrama i slika koje vas asociraju na lekciju kojom se bavite. 📝

7. Napravite pauze: Planirajte redovne pauze kako biste se osvežili i sprečili preveliki umor.

Zaključak

Iako multitasking može delovati primamljivo u našem užurbanom svetu, to ima smisla samo kada se radi o nekim sitnim zadacima za koje nam ne treba mnogo razmišljanja, dakle neke stvari koje možemo uraditi za minut i koje možda radimo mehanički, po navici. Za sve ostalo, fokusirano učenje je ključ za ostvarivanje boljih rezultata i razumevanje gradiva. Prebacivanje na ovakav način učenja zahteva vežbu i disciplinu, ali dugoročne koristi su neprocenjive. Ne samo da ćete poboljšati svoje ocene, već ćete i naučiti da se koncentrišete na kompleksne zadatke što će vam značiti i tokom časova u školi, tokom privatnih časova matematike i fizike, ali i kasnije tokom obrazovanja i poslova.  ✍️

Sledeći put kada sednete da učite, izazovite sebe da se potpuno posvetite zadatku pred vama. Možda ćete biti iznenađeni koliko više možete postići i naučiti kada vašem umu date priliku da se zaista fokusira. ✨

‍