Dete neće da uči – šta roditelj može da uradi?

„Neće da sedne da uči“, „Sve ostavlja za poslednji dan“, „Moram stalno da ga podsećam“ – ovo su problemi sa kojima se susreće veliki broj roditelja.

Prva reakcija često je da dete jednostavno nije dovoljno motivisano. Međutim, iza izbegavanja učenja mogu da stoje različiti razlozi. Nekada učenik ne razume gradivo, nekada ne zna odakle da počne, a nekada mu se jednostavno nakupilo toliko obaveza da svaki zadatak deluje preveliko.

Zato pre novih pravila, zabrana i rasprava vredi prvo utvrditi gde je problem.

1. Saznajte šta dete zapravo izbegava

„Neću da učim“ ne mora da znači „mrzi me“.

Pokušajte da budete konkretniji. Da li dete izbegava sve školske obaveze ili samo određeni predmet? Da li mu je problem da počne ili sedne za sto, ali zatim normalno radi? Da li sat vremena provede nad jednom stranom jer ne razume gradivo?

Ako bez većih problema radi engleski i biologiju, ali već danima odlaže matematiku, problem možda nije radna navika nego matematika.

Kada se utvrdi šta tačno predstavlja prepreku, mnogo je lakše pronaći rešenje.

2. Veliki zadatak podelite na manje

„Danas moraš da naučiš istoriju“ zvuči kao prilično veliki zadatak, posebno ako učenik pred sobom ima 30 stranica.

Mnogo je lakše početi sa konkretnim ciljem:

„Pročitaj prve četiri strane i izvuci najvažnije.“

Isto važi i za matematiku. Umesto „vežbaj matematiku“, zadatak može da bude da učenik uradi pet zadataka iz oblasti koju trenutno obrađuje.

Kada je jasno šta treba uraditi i kada je zadatak dovoljno mali da može odmah da se započne, manja je verovatnoća da će ga dete odlagati.

3. Napravite plan koji je moguće pratiti

Plan učenja ne mora da bude komplikovan raspored u kome je isplaniran svaki minut dana.

Dovoljno je odrediti šta treba završiti danas, šta može sutra i šta mora biti gotovo do kraja nedelje.

Ako dete ima kontrolni iz matematike u petak, nema mnogo koristi od toga da u četvrtak uveče prvi put otvori zbirku. Mnogo je lakše rasporediti gradivo na nekoliko dana i svakog dana uraditi manji broj zadataka.

Plan treba da bude realan. Ako dete dođe iz škole u 15 časova, ima trening u 18 i domaći iz još tri predmeta, plan od tri sata učenja matematike verovatno neće dugo opstati.

4. Telefon ne mora da bude na stolu

Poruka, notifikacija ili jedan video lako pretvore pauzu od pet minuta u pola sata.

Tokom učenja telefon može da ostane u drugoj sobi ili bar van domašaja. Ne mora da bude oduzet tokom celog dana – cilj je samo napraviti period u kojem učenik može da radi bez stalnih prekida.

Za početak je sasvim dovoljno 30 ili 40 minuta fokusiranog rada, pa kratka pauza.

Dva takva perioda često vrede više od dva sata „učenja“ uz telefon.

5. Ne sedite stalno pored deteta dok uči

Roditeljima je teško da se ne umešaju kada vide da dete greši ili dugo razmišlja o zadatku.

Ipak, ako roditelj stalno sedi pored njega, čita instrukcije, podseća šta treba da uradi i ispravlja svaku grešku, dete lako počne da se oslanja na tu pomoć.

Bolje je dogovoriti konkretan zadatak i pustiti dete da prvo pokuša samo.

Ako negde zapne, onda možete zajedno pogledati problem. Cilj je da učenik vremenom bude sve manje zavisan od roditelja, a ne sve više.

6. Obratite pažnju ako dete stalno govori „ne znam“

Ako učenik dugo izbegava isti predmet, moguće je da više nije u pitanju samo motivacija.

Zamislite dete koje nije dobro savladalo razlomke, a sada treba da rešava jednačine u kojima se oni pojavljuju. Svaki novi zadatak postaje težak, iako možda razume novu lekciju.

Posle dovoljno takvih situacija lako nastane zaključak: „Meni matematika ne ide.“

U toj situaciji insistiranje da dete samo „više uči“ neće nužno rešiti problem. Potrebno je pronaći gde su nastale rupe u znanju i prvo njih popuniti.

7. Pokušajte da razumete šta stoji iza loše ocene

Loša ocena jeste signal da nešto treba promeniti, ali ne govori uvek šta.

Jedan loš kontrolni može da bude posledica nedovoljne pripreme. Ako se loše ocene ponavljaju, vredi pogledati širu sliku.

Da li učenik razume gradivo na času? Da li redovno radi zadatke? Da li ume samostalno da ih reši ili mu je stalno potrebna pomoć? Da li ima problem samo sa jednim predmetom?

Cilj ne bi trebalo da bude samo što pre dobiti peticu koja će „poništiti“ dvojku. Mnogo je korisnije rešiti razlog zbog kojeg je dvojka nastala.

Kada privatni časovi mogu da pomognu?

Privatni čas nije potreban svaki put kada učenik dobije lošu ocenu.

Ali ako dete duže vreme ne razume isti predmet, ne može samostalno da radi zadatke ili je izgubilo korak sa gradivom, dodatna pomoć može da spreči da se problem dalje povećava.

Dobar nastavnik može da utvrdi gde su nastale praznine, objasni gradivo na drugačiji način i napravi plan kojim će učenik postepeno stići ono što mu nedostaje.

Na NajMentoru se održavaju individualni online časovi matematike, srpskog, engleskog, fizike, hemije i drugih školskih predmeta.

Ako niste sigurni koji nastavnik bi odgovarao vašem detetu, pošaljite nam upit i napišite predmet, razred i sa čim učenik trenutno ima najviše problema. Pomoći ćemo vam da pronađete odgovarajućeg nastavnika.

‍